U Beogradu su u aprilu dodeljene Evropske nagrade za CSR partnerstvo, koje se od ove godine prvi put dodeljuju u čak 28 zemalja širom Evrope. Konkurs sprovode međunarodne organizacije CSR Europe i Business in the Community u saradnji sa partnerskim organizacijama širom Evrope, a uz podršku Evropske komisije.U Srbiji su konkurs organizovali Smart kolektiv - nacionalni partner CSR Europe i Forum poslovnih lidera - koalicija društveno odgovornih kompanija u Srbiji. Evropska nagrada za CSR partnerstvo dodeljuje se sa ciljem da doprinese vidljivosti dobrih CSR praksi, podigne svest o pozitivnoj ulozi koju poslovni sektor može imati u društvu i istakne najbolje evropske projekte međusektorske saradnje.
Nagrađene su najbolje partnerske inicijative koje su kompanije ili mala i srednja preduzeća sprovele u saradnji sa javnim ili civilnim sektorom u poslednjih pet godina. U kategoriji za malo i srednje preduzeće nagradu je dobilo Sunce Marinković za projekat „Sunce za svetliju budućnost“, koji je realizovan u partnerstvu sa šest organizacija iz Kragujevca. U kategoriji za velike kompanije nagradu je dobila kompanija B92 za projekat „Bitka za bebe“ koji je sproveden u partnerstvu sa Institutom za neonatologiju, Saatchi & Saatchi RS, Draeger i Direct Media PR.
Na svečanoj dodeli nagrada u aprilu 2013. godine, sve zvanice dobile su materijale o nagradi spakovane u Dobroj torbi. O tome kako socijalna preduzeća poput Dobre torbe povezuju poslovni i civilni sektor i zašto su važna partnerstava između kompanija i organizacija civinog društva, govori Neven Marinović, izvršni direktor Foruma poslovnih lidera Srbije!
Dobra torba na dodeli prve evropske nagrade za CSR partnerstva
Delovalo je kao potpuno prirodan spoj da na događaju koji promoviše saradnju između biznisa i civilnog društva za opšte dobro, materijal koji učesnici sa sobom ponesu bude u Dobroj torbi, jer ona ovu ideju oživljava i uspešno predstavlja u praksi.
Uključivanje socijalnih preduzeća u lanac nabavke društveno odgovornih kompanija
Prostor za saradnju između biznis i civilnog ili javnog sektora je još uvek dosta neistraženo polje, a samim tim je ta saradnja na još uvek niskom nivou. Mislim da je Dobra torba primer kako ta saradnja može da izgleda – kupujući ovu torbu, umesto neke druge promotivne torbe, kompanija utiče na rešavanje nekog društvenog problema, u ovom slučaju pomaže ženama koje ovu torbu prave. Mislim da će se sa razvojem svesti i razumevanja značaja socijalnog preduzetništva, pa samim tim i razvojem socijalnih preduzeća ovaj odnos produbiti. Kompanije će vremenom uključiti veći broj socijalnih preduzeća u svoj lanac nabavke, jer im to omogućava da radeći ono što im je osnovna poslovna misija, vrše i te kako vidljiv i merljiv pozitivan uticaj na društvo i zajednice u kojima rade i posluju.
Ekonomska snaga u službi društvene odgovornosti. I obrnuto!
Saradnja sa socijalnim preduzećima za kompanije znači mogućnost da koriste svoju ekonomsku snagu, u kombinaciji sa svojim etičkim načelima kako bi praktično u sve što rade integrisali odgovornost prema društvu i životnoj sredini. Socijalna preduzeća, kroz saradnju sa biznisom mogu mnogo toga da nauče i da unaprede, pre svega u domenu svog poslovanja. Sa druge strane, mislim da taj uticaj treba i može da bude dvosmeran. Socijalna preduzeća mogu da inspirišu takozvana klasična, čisto profitno orijentisana preduzeća, i da im pokažu da postoji način da se posluje održivo, uz snažnu i u prvi plan istaknutu društvenu misiju. Mogu da im ukažu i da društvena odgovornost i biznis nisu suprotstavljene kategorije, već da mogu i moraju da se preklapaju i čvršće integrišu.
Pozitivan trend saradnje između biznisa i organizacija civilnog društva
Kada je reč o partnerstvima između kompanija i organizacija, razlika u ovoj oblasti između Srbije i inostranstva je slična kao i u nekim drugim oblastima. Ako je zemlja razvijenija, bogatija, otvorenija, ona će imati i naprednije prakse kako u biznisu, tako i u civilnom društvu, a onda i u onim aktivnostima gde ova dva sektora rade zajedno. Pre svega mislim da se ta razlika najviše oseća u tipu partnerstava. Kod nas je zaista vidljiv pozitivan trend saradnje između biznisa i organizacija civilnog društva. Prema poslednjem istraživanju koje smo sproveli sa članicama Foruma poslovnih lidera, skoro 70% partnera u projektima koji se tiču korporativne filantropije i ulaganja u zajednicu čine upravo organizacije civilnog društva. To je uzlazni trend i broj ovih međusektorskih partnerstava se iz godine u godinu povećava. Za razliku od većine zemalja na svetu, gde neprofitne organizacije imaju pozitivnu reputaciju, i kompanije se trude da ih pridobiju kako bi deo pozitivne slike prenele na sebe, kod nas smo imali slučaj da su one praktično anatemisane, i u široj javnosti percipirane kao nekakvi strani plaćenici, špijuni i izdajnici, što je slika koja je uprkos svim pozitivnim rezultatima i aktivnostima opstala i do dan danas. U tom kontekstu treba sagledati i nivo partnerstava. U Srbiji su partnerstva najčešće filantropske prirode i preduzeća se pojavljuju kao donator organizaciji civilnog društva. U drugim zemljama su ona učestalija i raznovrsnija, kompanija se snažnije uključuje u projekat, kampanju i aktivnosti organizacije, a partnerski odnos, odgovornosti i intenzitet angažovanja sa obe strane mnogo je dublji i dinamičniji.
„Ne morate da budete šampion u etičkom poslovanju da biste uradili nešto dobro“
Zaista mislim da sve kompanije koje imaju potrebu za ovom vrstom proizvoda treba da kupe Dobru torbu. I one kompanije koje zaista integrisano razmišljaju o svojoj društvenoj odgovornosti i ulozi u društvu će to pre ili kasnije uraditi. Ali, mislim da ne morate da budete šampion u etičkom poslovanju da biste razumeli da baš na ovaj način ne morate da uložite dodatne resurse, budete veliki donator, imate posebno zaposlen tim ljudi, ili odsek za društveno odgovorno poslovanje, kako bi uradili nešto dobro. Vama svakako treba torba, pa zašto onda ne biste kupili onu koja će nekome pomoći i možete da znate i proverite da je to zaista tako. Kod nas je priča o patriotizmu na jedan poseban način iskompromitovana, ali probajte da postavite sebi pitanje - da li vi kao kompanija pomažete svojoj zemlji tako što kupujete torbu, koju je možda sašila neka mlada osoba u Aziji u vrlo lošim radnim uslovima, za gotovo nikakve pare, i koja najčešće vrlo lošeg kvaliteta. Ili spadate u grupu onih koji žele da učine nešto dobro za sebe, svoju zemlju i društvo, tako što kupujete torbu čiji su svi delovi proizvedeni lokalno i od koje zarada odlazi ženama sa imenom i prezimenom u celoj Srbiji, koje su na različit način ugrožene, a ipak spremne da rade, da se angažuju i da same sebi pomognu.
